Турско војевање на Беч 0001    Војску купи царе Татарине, 0002    По три пута по триста хиљада 0003    И ту му се мало војске чини; 0004    У војсци му Ћупурдист везиру, 0005    Татарину цару говораше: 0006    „Татарине, честито кољено, 0007    Ако ти се мало војске чини, 0008    Те не смијеш војевати шњоме, 0009    Дај ти мени хазне и лубарде, 0010    И топове чим бијеш градове 0011    И ђемије, на мору галије, 0012    Ја ћу, царе, с војском војевати, 0013    Сву силену војску преводити, 0014    На Пожуну, мјесту цесарову, 0015    Сву Њемачку земљу поробити, 0016    Код Беча ме ти, царе, дочекај, 0017    На Беч ћемо скупа ударити, 0018    Полак ћемо Беча освојити, 0019    До лијепе цркве Лазареве!“ 0020    Кад то чуо царе Татарине, 0021    Једва тога царе дочекао, 0022    Што заиска све му дарина: 0023    Даде њему хазне и лубарде 0024    И топове чим бије градове. 0025    Војску води Ћупурдист везиру, 0026    Сву силену војску преводио, 0027    На Пожуну, цесарову мјесту, 0028    Сву Њемачку земљу поробио, 0029    Код Беча га царе дочекао 0030    И на Беч су скупа ударили, 0031    Полак б’јела освојише Беча, 0032    До лијепе цркве Лазареве. 0033    Турчин оца у звонику виче, 0034    О[д] лијепе цркве Лазареве, 0035    Баш канда је у мечиту своме, 0036    Те се шњиме клети Турци диче ─ 0037    Турчин ори цркве и олтаре, 0038    А мечите прави и бунаре. 0039    Препаде се у Бечу цесаре, 0040    Пак написа једну књигу малу; 0041    Не пише је чим се књиге пишу, 0042    Него својом крви од образа, 0043    А печати уречимом црним, 0044    Пак’ је шаље у земљу Московску, 0045    А на руке Московит’ Јовану: 0046    „Пријатељу, Московит’ Јоване, 0047    И мој зете, бане Миовиле, 0048    Нијесам ти своје ћери дао 0049    Што си срцу моме омилио, 0050    Ван ако ми буде до потребе, 0051    Да ми дадеш војске неколико, 0052    Војсци рану три пуне године! 0053    А сада ми је за невољу тешку, 0054    Турци су ми на Беч ударили, 0055    Полак су ми Беча освојили, 0056    До лијепе цркве Лазареве, 0057    Турчин оџа у звонику виче, 0058    Баш канда је у мечиту своме ─ 0059    Дај ми помоћ, од Бога ти била!“ 0060    Књига дође у Московску земљу, 0061    А на руке Московит’ Јовану; 0062    Књигу штије Московит Јоване, 0063    Књигу штије, грозне сузе лије. 0064    Над њим стоји дите Миовиле, 0065    Подавио руке под пазуо; 0066    Пита њега дите Миовиле: 0067    „Вај, мој бабо, Московит’ Јоване, 0068    Откле књига, од кога ли града? 0069    Досад јеси књиге проштивао, 0070    Али н’јеси сузам’ и прол’јевао!“ 0071    Тадај вели Московит Јоване: 0072    „Дите моје, бане Миовиле, 0073    Ево мени б’јела дође књига 0074    Од Беча , града бијелога, 0075    Твога таста, мога пријатеља, 0076    Да нам није своје ћери дао 0077    Што смо њему срцу омилили, 0078    Ван ако му буде до невоље, 0079    Да му дамо војске неколико, 0080    Војсци рану три пуне године ─ 0081    Помоћ иште, од Бога нам била! 0082    Што ћу сада, сине, учинити 0083    Кад сам ти остарио јако, 0084    Ја не могу с војском војевати, 0085    Не могу се ја коња држати? 0086    Веће, дите, Миовиле бане, 0087    Оди, дите, у горње чардаке, 0088    На се мећи робу калуђерску, 0089    И припасуј сабљу ђемеркињу, 0090    Иузимљи копје од мејдана 0091    И на њему од злата јабуку, 0092    У јабуци два камена драга, 0093    Да се теби путовати види, 0094    Све по ноћи као по б’јелу дану, 0095    Три дни ода преко поља равна, 0096    А четири преко горе црне, 0097    Пак кад будеш насред горе црне, 0098    Ти ћеш наћи цркву рабајлију. 0099    Сјаши с коња, д’јете Миовиле, 0100    Те отвори цркву рабајлију, 0101    Пак ушећи у бијелу цркву, 0102    Пак отпојај свету литургију 0103    По закону роду христијанскому! 0104    Кад отпојаш свету литургију ...“ 0105    [...........................................]